Volim jutra! Volim taj mir i tišinu koja se spusti na grad! Volim slušati cvrkut ptica koje neometane izvode svoj koncert, i kukurikanje pijetla iz daljine, koji doziva zoru, doziva sunce, najvaljuje novi dan.
Volim izlazak sunca koje se polako i lijeno vraća s lutanja po dalekim egzotičnim zemljama i donosi mi dašak egzotike…. golica maštu..
Njegove zrake miluju drveće i krovove, nježno kao što majka miluje čedo, kao što tvoje ruke dodiruju moje lice.
Volim dodir sunca, miris jutra..
Jednako volim i kasne noćne sate jer mi donoso tebe, jer sam u snovima budna a jutra volim jer budna sanjam! Volim tu tajnovitost, mir i tišinu koju nose u sebi
Mir okružen nečim skrivenim, tajnovitim, samo nama znanim.
Mir koji krije mnoge tajne, izgovorene i neizgovorene, tajne koje skrijemo u srce i brizno čuvamo ne dozvoljavajući ikome da im priđe blizu, da ih dodirne.
Voleći sve to ja volim tebe, voleći tebe ja volim sebe, jer nema mene bez tebe. Bez tebe kao da ni ne postojim.
A čak nisam sigurna ni da si stvaran, možda sam te samo izmaštala.
Nema veze.. dobro je ovako