Dođu tako dani kad je magla gusta toliko da ne vidiš prst pred nosom.
Dani kad uz sav trud i volju ne uspijevaš da vidiš ništa pozitivno ni dobro.
Dani kad se loši događaji nižu jedan za drugim ,dani kad kola krenu niz brdo i nikako da ih uspiješ zaustaviti , čini ti se da će se sve razbiti u parampačad, i ti skupa s njima..i traju…i traju i nikad im kraja, čini ti se da što se više trudiš više toneš a problemi se sve više nagomilavaju.
Zapravo to i jest tako, to je kao kad imaš staru i trošnu kuću i stalno ju popravljaš. Ti popraviš jedan dio drugi se uruši, tako je isto i s tim lošim vremenima.
Naučila sam da, jednostavno, pustim da se sve skupa uruši i kad se problemi počnu nizati više se ne sekiram i ne trudim se da ih rješavam već jednostavno pustim da se izdogađaju, jer što se ja više trudim da ih popravim to se samo taj loš vremenski period produžuje, zato ja jednostavno pustim da se izdogađa kako bi se sve to skupa što prije završilo i mislim: „proći će, sve je prošlo i ovo će.”
Ponekad je, naprosto, potrebno da se neke stvari izdešavaju kako bi napravile mjesta novim stvarima, koliko god se u tom momentu činile katastrofalne.
Ponekad je potrebna patnja i bol kako bi nas pročistila, jer koliko god zvučalo banalno poslije najgorih oluja nebo je najčistije i sunce najljepše sja, noć je najtamnija pred svitanje, a prije svakog Uskrsa događa se Veliki petak…..
Potrebno je, samo, izdržati..pronaći nešto za što se možemo uhvatiti i samo nastojati održati se na površini, ne pokušavati plivati protiv struje jer ćeš se razbiti od hridi, pustiti sve… .uhvatiti se za svoju slamku spasa i plutati, samo preživjeti , često puta dovoljno je samo……PREŽIVJETI…