Imam deset godina i zovem se Željko. Nisam dobio puno džeparca za put na more sa školom, ali mama mi je rekla neka zapisujem na što sam ih potrošio. To sam i učinio. Kada sam se vratio kući pregledala je moj popis i nije se slagalo. Nije bilo slikovnice, a pisala je na spisku. Tada mi mama reče neka napišem priču.
Zovem se Željko i idem u četvrti razred. Ovako je to bilo. Mama mi je napravila odlične sendviče. Nikada nisam jeo takve sendviče. Stidio sam se da ih jedem u vlaku. Putovali smo jako dugo do Splita. Putovali smo i cijelu noć. Složili smo se kao sardine u kupeu. Netko je tako rekao. Nisam mogao spavati. Ujutro sam prvi put u životu vidio more. Iz daljine mi nije izgledalo zanimljivo. Jedino što ga nikada nisam vidio. Išli smo na Hvar. Meni nije bila muka na brodu.
U odmaralištu su nam naredili da bacimo svu hranu koja nam je preostala. Morao sam baciti svoje dobre sendviče kakve nikada nisam jeo. Imali smo sobe s krevetima na kat. Bilo nas je deset ili dvanaest u sobi. Ja sam bio na katu. Prvi puta sam vidio takve krevete i baš sam želio biti na katu. Ispod kreveta bile su ladice za stvari. Prijatelj mi je polomio nokat na nozi svojom ladicom. Jako me je boljelo i on mi je svezao palac maramicom. Toliko sam jaukao da su me ušutkivali da mogu spavati. Skinuo sam maramicu i prestalo me boljeti. Opsovao sam mu.
Prije odlaska čuo sam da se u školjkama čuje more. Samo sam želio jednu školjku. Drugi dan brodica nas je vozila na plažu. Tu je bilo samo kamenje i tu smo se trebali učiti plivati, mi koji ne znamo. Imao sam sreće što borolete plivaju.
Našao sam školjku i bio sam sretan dok nisam vidio da je unutra rak. Učiteljica je pozvala svu djecu da vide raka samca. Nisam znao kako da ga izvadim. Zaostali Pero me je tražio školjku. Nisam mu je htio dati. Nosio sam je u džepu. Kada smo se vratili i kada sam ležao u svojem krevetu, rak je izvirio. Još je bio živ, ali nisam se usudio zgrabiti ga za štipaljke. Drugi dan je umro. I školjka se usmrdjela. Tada je dadoh Peri, ali i on je vidio da smrdi pa smo je bacili u more.
Išli smo u grad. Na jednom mjestu kupio sam si jednu školjku poput puža. Navečer sam je stavio na uho i šumila je, ali shvatio sam da to nije more jer i dlan šumi kada ga zaokružiš oko uha.
Nakon nekoliko dana trebali smo pokazati da znamo plivati. Ja nisam naučio i nisam znao kako ću skočiti s mola. Moja učiteljica me je valjda čula i rekla nastavniku iz tjelesnog da nisam naučio plivati. Možda mi je spasila život.
Kupio sam slikovnicu za svoju malu sestru. Pero je navaljivao da mu je dam. Pročitao sam je i bila je glupa. Na kraju sam je bacio njemu na krevet.
Vozili smo se autobusom i trebali smo vidjeti nekakvu lavandu. Ne znam što je to bilo.
Kada smo se vraćali vlakom izmjenjivali smo se na spavanju na gornjoj polici za torbe. Jedan prijatelj je stalno vikao da mu ne zgazimo osušenog morskog konjica. Nije mu vrijedilo stalno govoriti da je konjic, a ne konjić.
Kada smo došli na našu stanicu, krenuo sam pješke kući. Tada su fićom naišli baka i dida i odvezli me kući. Tako je to bilo.
GABRIJEL BARIŠIĆ