Neću te pitati što sam ti
mogao bi mi reći što ne želim čuti
Zatvorit ću oči i praviti se da sam ti
radost kad si tužan
snaga kad želiš odustati
Da se nasmiješiš kad na mene pomisliš,
pa te pitaju što ti je
ti odgovoriš kako je danas nešto lijep dan, a vani kiša pljušti
pa te u čudu gledaju i odmahnu rukom navikli na te tvoje sitne ludosti
Zamislit ću da u svakoj tvojoj ludosti sam ja
jer ja želim biti tvoj život, a život nije ozbiljna stvar
Život je zbroj ludosti zbog kojih se smiješ i psuješ ,ponekad čak i u isto vrijeme
takvih trenutaka nema, baš, puno ali zbog njih se živi
a ja ću se praviti da sam ja jedan od takvih trenutaka zbog kojih znaš da si živ
i razlog zbog kojeg ponekad opsuješ onako potiho u sebi da ni’ko ne čuje
Zatvorit ću oči i sanjati, barem mi to nitko ne može uzeti
I zato te neću pitati što sam ti
mogao bi mi snove ubiti, od čega ću onda živjeti
jer bez tebe me ni sunce ne grije… a bez tebe sam.
Neću te ni u oči pogledati
bojim se da bi se mogla u njima ne ugledati, to ne znam da li bi mogla izdržati
radije sanjam da sam ti sve i mislim da sam ti ništa…
tako je lakše živjeti
Život, ionako, nije ozbiljna stvar…
tek treptaj oka i duboki uzdah, i već su prošle godine
vrijeme leti….
Kliše je to, znam..ali i klišeji valjda nečemu služe,neke istine ima i u njima
Znaš, drago mi je da nismo postali kliše, tragikomična priča s bljutavim završetkom..
ili bajka u kojoj su živjeli sretno do kraja života
Takvih priča ima koliko želiš mi smo, ipak……izuzetak
To se ja samo tješim tako….Nema veze
Život, ionako, nije ozbiljna stvar
Vivien Lee