Ovo je priča o njima…
Neko i o njima mora ispričati priču, jer o onom ‘jednom’ od njih milion, priča svak’… Ja!
Što bi to taj ‘jedan’ bio toliko poseban pa da pokupi sve riječi hvale. On je svakako ‘jedan’! ‘Jedan’ od milion! Zar mu to nije dosta?! Zar mu to nije mjera? E, Ohani malo momčino, ima i nas.
Ima nas kol’ko god hoćeš, i svi smo u milion ‘sem tebe koji nisi, zato nas i ima devetsto devedeset devet hiljada i devetsto devedeset devet! Jer ti nisi tu! I nek nisi!
Ima dole, niže moje kuće, jedan Mahir, c’jepa drva. Ja!!! Drva c’jepa! Ćerka mu ih slaže u kupolu, dedo joj pokaz’o kako će… Mahir je završio fakultet! Ja!!! Fakultet završio!!! Haman k’o i ti! Ali Mahir c’jepa drva! Drva c’jepa! Životom ih c’jepa! Mahir živi od c’jepanja drva! Mahir živi u straćari pokrivenoj kancerogenim salonitom! Mahir nije ‘jedan’. Mahira je devetsto devedeset devet hiljada i devetsto devedeset devet! A ti mi sad k’o tu nešto.
Pružiš korak-dva od Mahirove kuće, sres’ ćeš Dinu. Na klupi sjedi čo’ek i gleda u Neretvu kako protiče… U svakom njenom buku kurla po jedan njegov neostvareni san, i protiče, i otiče, ali Dino sjedi na klupi.
Dino svira gitaru k’o Slash, a pjeva… Ej znaš kako fra’er pjeva!? Ma jeb’o te Ramazzotti kako Dino pjeva! Al’ Dino sjedi na klupi.
Ni Dino nije ‘jedan’ od milion, ve’ u onih devetsto devedeset devet hiljada i devetsto devedeset devet, od tog miliona kojem ti fališ! Jer ti si uspio, i sad mi ti tu k’o nešto…
Neće ti trebat’ puno hoda od Dine, nabasat ćeš na Unu. Ljepšu djevojku u životu sres’ ne’š!
A kakva bi Una bila ve’ tak’a. Glumica i stasom i zvanjem, a mog’ mi Boga i znanjem. Ali Una radi u granapu! Una svako jutro istovari sve gajbe s povrćem i voćem pred radnju i fino izloži, a uveče utovari ope’ u radnju. Jer Una nije ‘jedna’ od milion k’o što si ti! A ti mi sad tu ko nešto…
Uđi-uđi slobodno kod Une u radnju, i kupi kilo domaćih malina, znaš kak’e su ej…
E te maline uzgaja Marko. Dedo mu dao komadić zemlje kad je vidio da Marko ne more živjeti od magistarske diplome na zidu. I eto sad Marko uzgaja i prodaje maline, a ima škole više od ministra poljoprivrede! Al’ Marko nije ti! A ti mi sad k’o tu nešto. Dobre su jelde? Đe bola’ neće bit’ dobre, Marko ih zna u bobu, u ćeliju ih zna! Zna ih bolan u svaki onaj miligram resveratrola što ne da insanu da ostari! On ih i po njemu, eto zna.
E dobro…
‘Aj’ sad ‘vamo. ‘Ajde ‘ajde, odma’ tamo preko mosta ima turnir u malom nogometu, tribine pune uzvrhom. E vidit ćeš sedmicu u bijelom dresu, igra za jednu lokalnu ćevabdžinicu. Nosi sedmicu zato jer igra k’o Ronaldo! Ali na dresu mu ćevap umjesto Juventusovog grba, jer nije ‘jedan’ od milion ve’ u devetsto devedeset devet hiljada i devetsto devedeset devet od tog miliona u kojem ti fališ! Jer ti si uspio, a on nije! I sad mi ti k’o tu nešto…
A kad budeš kupov’o kartu na ulazu, dobro osmotri lika što ih prodaje… Ime mu je Ali. Ali je pročit’o sedam hiljada tristo četrdeset i tri knjige, a napis’o ih je devetn’es’! Devetn’es’ ih je napis’o! Ni jednu još izd’o nije. Ne zato što ne želi ili što ne valjaju, ve’ zato što nije ‘jedan’ od milion! A ti jesi, i sad mi ti k’o tu nešto…
Uzmi pročitaj neki njegov roman, bilo koji. Vidit ćeš o čemu ti pričam… Samo da mu je jedan tutnut u svijet, ostali bi sami otišli da budu bestseleri, al’ jok! Ali nije ‘jedan’ od milion ve’ u devetsto devedeset i devet hiljada i devetsto devedeset devet od tog miliona u kojem ti nisi! Jer ti si uspio, i sad mi ti k’o tu nešto…
A kad sjedneš na tribine, fino kreni zdesna na l’jevo od gornjeg reda, pa redom: Almir, Kenan, Dzenan, Mario, Sanja, Evelina, Ajla, Marina, Emina, Nusret, Muamer, Asmar, Zoran, Igor, Matea, Esad, Suana, Emir, Nino, Muhamed, Mirza, Elma, Nejla, Nejra, Amira i još takvih devetsto devedeset devet hiljada i devesto sedamdeset i četiri, što na stadionu što van njega, koji nisu taj ‘jedan’ od milion ve’ haman cijel’ milion kojem eto ti jedino fališ! Jer ti si uspio! I sad mi ti k’o tu nešto… A ne znaš da bi bez nas bio ‘jedan’, i bezvrijedan.
Zato, nemoj mi se Boga ti k’o tu nešto, jer u ovih devetsto devedeset devet hiljada i devetsto devedeset i devet imaš sigurno sebi ravnih, sigurno i boljih! Imaš onih koji kubure sa nedaćama koje ti ni u snu snit ne moreš, a imaš i onih koji muku muče sa istim preprekama s kojima si se mučio i ti! I tii si ih savladao! I neka si! Zato i jesi ‘jedan’ od milion, a ne u devetsto devedeset devet hiljada i devedsto devedeset devet u kojima smo mi! Al’ upamti! Ima i onih koji nisu ti! I ovo je njihova priča.
Emir Tucaković