Image by monicore from Pixabay
Bio je to sasvim običan dan. Sunčano sa ponekim oblakom, omorina od koje ne možeš da dišeš i susret sa kolegama koje su me uobičajeno sa osmijehom dočekale i pozdravile. Vraćala sam se iz prodavnice sa jajima, feta sirom i svježim pastrmkama. Neko je morao da spremi ručak za ostatak porodice, a posto sam ja jedina dobro znala da spremam, to sam bila ja. Kćerka mi je bila nezainteresirana i lijena, za sto sam ja kriva jer je nisam od početka navikla na kucne poslove.
Ušavši u kuću ona me je dočekala i rekla mi da sam imala neki hitni poziv na telefon. Neki čovjek pod imenom Jasmin me je zvao i rekao da se javim čim stignem i da je nešto veoma ozbiljno u pitanju, nije rekao u vezi čega. Rekla sam joj da ne poznajem nikakvog Jasmina i da je neko ponovo uzeo da zbija salu sa mnom. Tako danas dječurlija voli da se zabavlja; telefonskim pozivima i ostalim djetinjarijama. Počela sam da spremam ručak ali tad je telefon ponovo počeo da zvoni. Pomislila sam da je sef sa posla ili možda komšinica želi kafu da popijemo, ali broj je bio nepoznat.
– Dobar dan, da li je Ivanka na vezi?- Po glasu sam vidjela da je neki mladić na vezi.
– Da, recite sta vam treba.
– Zovem se Jasmin, želio bi da vas pitam u vezi nečega.- Glas mu je zvučao malo nesigurno, kao da je imao neki strah, tremu i drhtanje u glasu. Ali sam ipak bila malo uznemirena. Šta li želi ovaj muškarac od mene? – Da li ste vi rođeni 3. Aprila. 1977?
Odgovorila sam mu potvrdno. Toga dana sam se bila rodila u nemoj manjoj klinici. Majka me je sa mnogo muka donijela na svijet.
– Završila si srednju tehničku školu i provela 3 godine u Beogradu. Jesam li u pravu?
– Kako vi to znate?- Bila sam malo uznemirena. ‘Ko je ovaj čovjek i sta želi od mene?
– 5. Januar. 1998, Siguran sam da vam taj datum znaci nešto.
To pitanje me je, tako iznenada, poslalo daleku u moju prošlost. Neko vrijeme sam ćutala, ne znam koliko dugo. Kao da me je nož probio srce, samo tako sam mogla da opišem kako sam se osjećala. Bila sam mlada tad, I ludo zaljubljena. Voljela sam ga, volio je on I mene, izlazili smo skoro 3 godine. Tako smo bili srećni I ispunjeni radošću. Sve do toga trenutku kad me je ostavio I pobjegao, kao neka kukavica, kao posljednje đubre. Kad mi je bilo najpotrebnije on je nešto
– Nemoj da mi prekineš vezu! – Rekao je malo povišenim tonom, imao je pravo, ovakvi razgovori se cesto na takav način završavaju. Istina, nadala sam se da će nam se sudbine ukrstiti jednoga dana, ali sam bila uhvaćena skroz nespremna. Otišla sam u sobu, ne mogu ovdje pred kćerkom da pričam, a ni da plačem, ni da jecam što sam počela čim sam ušla u sobu.
– Zašto si me ostavila? – Nisam mogla uzdržati suze. Osjetila sam tugu I jad u njegovom glasu. Boljelo ga je, a boljelo je I mene. Bila sam siromašna tad, a moja porodica ionako ne bi htjela da čuje za vanbračno dijete. Ugled im je bio važniji od toga. Ali znam da, kakvo god opravdanje imala, to nikad ne bi bila dovoljno da opravda moj zločin. Ostavila sam svoje dijete. Ja sam najgora majka na svijetu
– Bila sam siromašna, nisam imala nikakvih sredstava, a tvoj otac je pobjegao.
Nastupila je kratka tišina. Čekala sam da čujem sta će reci, kako će se izderati na mene zbog moga postupka ali on je samo ćutao, htio je da me pita nešto ali mu je glas bio previše slabašan. Moja prošlost me je stigla. Prošlost od koje sam toliko dugo pokusala da pobegnem, za koju sam mislila da sam je zakopala.
– Je si li me ikada voljela?- Kroz jecaje me je pitao. Stalo mi je bilo do njega. Pokusala sam da ubjedim dečka, pokusala sam naći posao ali sve uzalud. On me je nagovarao da abortiram ali ja nisam htjela ubiti moje dijete.
-Da te nisam voljela, ti ne bi bio živ danas.
Toliko mi je stvari prolazilo kroz glavu. Toliko sam stvari željela da ga pitam ali u datom trenutku nisam znala ni sta da mislim, skroz sam bila u soku.
– Jesu li te usvojili. Jesu li ti pružili ljubav? – Morala sam ga pitati to. Plašila sam se sta će mi reci. Plašila sam se da mi ne kaže da je bio u domu sve vrijeme ili da je imao lose roditelje. To bi me puno povrijedilo. Krivica bi me izjela
– Da, sve su mi pružili, ali… – Nešto je htio da kaže, ali nije mogao. Počeo je da place – Želim i tebe da upoznam. Stalno sam maštao o tebi.
Da li da se osjećam srećnom ili tužnom? Sa jedne strane, moje dijete, koje sam davno ostavila, je došlo da me traži, i mislilo je na mene, a sa druge strane, to isto dijete sam ja toliko povrijedila. Moja druga djeca me vjerojatno ne bi nikad ni tražila ni htjela da čuju za mene da sam im tako nešto napravila.
Saznala sam da ne živi nedaleko od mene, otprilike nekih 60 kilometara, I ubrzo smo ugovorili sastanak. Očajno sam željela da ga sretnem, moga sina, a I kako sam osjetila, I on mene. Da li je samo da dobije svoje odgovore, upozna bracu I sestre ili da ima kontakt sa mnom još ne znam, ali bi me obradovalo da mi sudbina pruzi još jednu priliku. Jednu sam već protraćila, ali drugu neću.
Mirzet