Ante se nije ženio. Bio je to grub čovjek, grubih riječi i manira, pomalo sirov, ali velikog srca i dobričina. Međutim kod žena to nije prolazilo, nije on znao s njima. Meni je znao reći:” Šteta što te onaj tvoj prvi ugrabio. Di te je samo naša’ lopov jedan!”
Šalio se znao je on da ja i on nismo istog kalibra, to je bio njegov način davanja komplimenata, (Odmah me je zavolio a i ja njega.) znala sam ja to pa bi mu uzvratila: „E, moj Ante ni ja neću prežaliti, ali sad je kasno. Ako se ikada razvedem tebe ću prvoga potražiti.” Nasmijao bi se onako grlato,grubo iz srca.
Znaš” rekao bi „žao mi je što se nikada neću oženiti!”
„Ma, daj naći će se neka i za tebe, ne brini! Tješila bih ga.
„E, moja mlada (tako me zvao od prvoga dana kad sam došla u selo. Ne znam je li,uopće ,znao kako se zovem) nisam ti ja za toga. Ne znam ja to. Ove današnje sve traže nešto šenci- fency, a ja to ne znam. Vidi tebe! Sva si nekako fina, dot’irana, namirisna, di je tak’a žena za mene…….ali imaš srce brate, ljudina si, a razlika je to! ”
Umrla sam od smijeha kad sam čula te riječi iz njegovih usta, nisam se mogla prestati smijati. Nisam ja njemu zamjerila, znala sam ja da on ne misli ništa loše a nije ni on meni, znao je on da ja njega volim i da nije zlonamjerno.
„Naći će se neka po tvojoj mjeri, sigurna sam!”
„A, daj Bože da ne ostanem sam k’o pas. Da mi ima ne’ko pružiti čašu vode kad ostarim.”
Bio je on radišan, vrijedan, širokogrudan čovjek. Duša od čovjeka iza grube vanjštine. Pošto nije imao svoju obitelj brinuo se o bratovoj djeci. Ovaj je volio zakockati pa često ne bi imali što ni pojesti da nije Ante i njegova srca. Nije on mislio da radi ne znam Bog zna što. To mu je bilo normalno i nikad nije pričao o tome. Kad bi ga netko upitao rekao bi: „Ma, ja sam samac meni ne triba puno.”
Znao je nekada i malo više popiti tada je cijelo selo bilo veselo od njegovih gajdi i pjesme. Izvrsno je svirao gajde, i nitko mu nije zamjerio. Svi su ga voljeli ali je i dalje bio sam.
Odselila sam se u grad i nisam više viđala Antu. Neki dan sam čula da se oženio, nitko sretniji od mene. Odlučila sam otići posjetiti ga i upozati sretnicu koja je vidjela ono što druge nisu.
Pokucala sam i čula ženski glas: „Uđi!”
„Hvaljen Isus!” pozdravila sam.
„Uvi’k bio faljen!” odgovorila je žena. Tražiš Antu, sad će on tu je negd’i.”
Ljudi su ga često tražili jer je potkivao kose, oštrio pile, srpove, sjekire, kosiriće i svakojako oruđe.
„Ma ne, rekla sam, ne treba mi došla sam onako. Čula sam da se oženio pa sam došla da upoznam sretnicu koja mu je prirasla za srce.”
Stidljivo se nasmijala, pa evo to sam ja. Bila je to jednostavna žena, njegovih godina, ne baš ugledna i ne baš bistra, ali nježnog pogleda i blagogo lica na kom se ocrtavalo njeno dobro srce i prostodušnost. Zagrlila sam ju. „Drago mi je da jesi. Znaš Ante je duša od čovjeka.”
„Znam.” rekla je oborivši pogled.
Vrata su se otvorila i ušao je Ante.
„Oooooo vidi ti ‘ko nam je to doša’! Pa, di si ti bona mlada? Nisam te vidio sto godina!”
„Evo me! Čula sam da si se oženio pa sam došla čestitati.
Zagrlio me snažno i srdačno onim svojim velikim nezgrapnim rukama. Ruke su mu bile nekako nesrazmjerne tijelu jer nije bio nešto posebno krupan čovjek.
„Nek’ je sa srećom moj Ante” rekla sam.
„Fala moja mlada! A vidi mi žene ni vila nagorkinja joj nije ravna.” Zagrlio je ženu
Nasmijala sam se „Je, je moj Ante, taman za tebe i po tvojoj mjeri.
„Aj ti lipo sidni da mi popijemo štogod! Ženo daj kavu, rakiju, mezu što si se smotala. Pa ne dolazi nam mlada svaki dan.”
„Ne treba.” Rekla sam
„A, nemoj ti meni ne triba! ‘Oćeš da se uvri’dim? Pa nisi ti meni sva’k!” govorio je uzimajući gajde i sjedajući na stolicu
„Sad ćemo mi i zasvirati. Znam ja što ti voliš!”
„E, pa vala kad je tako onda ‘ćem i zapjevati!” rekla sam.
„Dašta već ‘oćemo!”
Napuhivao je gajde i uskoro su se začule prve note, a onda i moja pjesma. Ne pjevam nešto lijepo ali s Antom ne mogu ne zapjevati. Kad ti srce pjeva ni usne ne mogu ostati nijeme. Pridružila nam se i njegova žena. Imala je glas slavuja i ja sam bila očarana. Pratila sam ju potiho da ne pokvarim taj njen divni glas. Uskoro su se i susjedi pridružili i eto ti fešte. Došla sam na kratko a ostala do duboko u noć.
Kući sam došla pune duše i srca.
Ima tih nekih ljudi zbog kojih je život ljepši i koji su došli na ovaj svijet da ga uljepšaju svojim postojanjem. Hvala im!