Zbog svega onog što nosiš u sebi
nisam htjela da odeš,
željela sam udahnuti sve
što se tobom zove,
ali tvoj nemirni duh i lutajuće srce
nisu se mogli smiriti.
Zbog svega onog što ja nosim u sebi
pustila sam da odeš.
Ni nemiran duh,
ni ono što jesi
ne bi nas razdvojiti moglo
da smo se zvali Ljubav.
Zbog svega što je u nama,
nespojivo u oba svijeta,
a opet fluidno i ujednačeno.
Tako lako oprostili smo se,
držeći jedno drugom kompas.
Možda se jednom sretnemo
u vrtlogu prašine
na nekom puteljku
i zahvalimo
što smo se pustili
iako je za to trebalo hrabrosti.
Ana Grdović